U ovom poglavlju ponudili smo kratak pregled tema koje su fokus trening materijala. Za refleksiju i diskusiju o kontekstima treninga izabrane su tri teme iz ciljeva RETHINK istraživanja koje se najviše odnose na trening za naučnu komunikaciju. Ovo su razumevanje nauke, ocena i promocija kvaliteta naučne komunikacije na internetu, kao i prepreke i mogućnosti za dolaženje do publike.

Na stranicama koje slede možete doći do više informacija o rezultatima istraživanja klikom na dugme za odgovarajuću brošuru. One sadrže proširenu diskusiju na datu temu, kao i brojne reference i proširenu bibliografiju.

Cilj predstavljene studije bio je razumevanje toga šta omogućava i šta onemogućava interakciju između nauke i društva u okruženju digitalnih medija.

Pitanje u fokusu
Kako „laička“ publika razume, percipira i interpretira naučnu komunikaciju u svakodnevnoj praksi?

Empirijski pristup

• 81 polustrukturirani intervju u sedam evropskih zemalja u cilju analiziranja praksi razumevanja.
• Radionice sa istraživačima i naučnim komunikatorima u cilju razvoja strategija za bolje razumevanje nauke.

• „Nedostaci“ u dobijanju informacija u vezi sa naukom tiču se nepoverenja i dvosmislenosti.
• Lična situacija i kontekst imaju velik uticaj na upotrebu i poverenje u izvore koji pomažu izgradnju „mostova“ u cilju prevazilaženja nedostataka u razumevanju.

Dalji razvoj

• Razvijanje strategija u cilju razjašnjavanja kao pristupa kako bi se razumele i adaptirale perspektive građana prema naučnoj komunikaciji.

Studija je istražila kako eksperti definišu i ocenjuju kvalitet naučne komunikacije u digitalnom svetu i koje strategije bi preporučili za promociju standarda kvaliteta u naučnoj komunikaciji.

Pitanje u fokusu
Kako se može oceniti kvalitet naučne komunikacije u složenom okruženju digitalnih medija?

Empirijski pristup

• Delphi studija sa 32 međunarodna i interdisciplinarna istraživača naučne komunikacije, dve serije uzastopnih anketa.
• Radionica sa praktičarima naučne komunikacije u sedam evropskih zemalja, ključni rezultati.

• Kriterijumi kvaliteta za naučnu komunikaciju na internetu mogu se podeliti u pet glavnih kategorija: sadržajni, prezentacioni, proceduralni, tehnički i kontekstualni kriterijumi.
• Ocena kvaliteta posmatra se kao veoma zavisna od konteksta; kriterijumi koji se odnose na „nove“ postavke i aktere u naučnoj komunikaciji naročito su izazovni za tradicionalno ocenjivanje kvaliteta.
• Eksperti se slažu da je važno promovisati kvalitet naučne komunikacije. Edukacija, refleksija i podizanje svesti u okviru zajednice smatraju se najvažnijim pristupima u naučnoj komunikaciji, a kombinacija različitih metoda deluje kao najprikladnija.

Dalji razvoj

• Razvijanje i podržavanje pristupa u promoociji i poboljšavanju kvaliteta naučne komunikacije.

Cilj ove studije bio je upoznavanje sa izazovima koji se javljaju u vezi između nauke i društva, što je posebno uočljivo u kontekstu razumevanja nauke kod građana, kao i da se rasvetle posledice kada je reč o naučnoj komunikaciji.

Pitanje u fokusu
Kome se obraćaju naučni komunikatori širom Evrope? Šta omogućava i onemogućava dijalog i interakciju između nauke i društva u okruženju digitalnih medija?

Empirijski pristup

• Anketiranje naučnih komunikatora širom Evrope.
• Studije slučaja.

Ključni rezultati

• Najvažnije target grupe: studenti univerziteta, predavači u školama, istraživači, kreatori politika, nevladine organizacije i preduzeća.
• Važna motivacija za komuniciranje nauke: informisanje i edukacija, otvaranje dijaloga između istraživača i javnosti, podsticanje stavova i delovanja potkrepljenih dokazima, kao i sprečavanje širenja pogrešnih informacija.
• Prepreke naučnoj komunikaciji: manjak vremena, resursa i podrške.
• Prepreke komunikaciji i interakciji: nadmetanje za pažnju, manjak interesovanja, brzina internet komunikacije, nedostatak znanja i nesigurnost u pogledu dolaženja do određene publike.

Dalji razvoj

• Razvijanje uloga naučnih komunikatora kao prilika za podršku međusobnoj razmeni između nauke i društva.